У самом центру нашег села,у Башину налази се Српска Православна црква посвећена Светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамњану. Грађена је пуних пет година посвећеним и сложним радом великог броја како самих мештана тако и добрих људи. Изградња цркве трајала је пуних 5 година, а грађена је у периоду од 1993 до 1998 године. Освештана је сада већ далеке 1998. године и тада је почела са радом.

Имамо ту част да се управо у нашем селу,у Башину,13 марта 1871 године родио високи официр српске војске, дивизијски генерал југословенске војске , професор, управник Војне академије,војни писац и академик Живко Павловић.После основне школе коју је завршио у Церовцу, ишао је у Крагујевачку гимназију и потом у Војну академију. Током првог Светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде,руководио је мобилизацијом.После Кајмачкаланске битке 1916 године унапређен је у чин генерала и постао је управник Војне академије у Београду.

Поред највиших домаћих и страних одликовања, изабран је за члана Српске краљевске академије,Академије друства за међународну историју у Паризу,као и за члана Латинске академије за науку и уметност, а написао је и неколико војних студија. Умро је 25 априла 1938 године у Београду а сахрањем је уз највисе почасти. Као знак захвалности у нашем селу,у Башину, је 21 септембра 1998 године у оквиру обележавања 80. годишњице пробоја Солунског фронта и 60. годишњице смрти генерала и академика Живка Павловића, откривен споменик овом славном војсковођи, рад академског вајара Славомира Милетића. У оквиру Меморијалног центра „Генерал Живко Павловић“ налази се спомен плоча на чесми која је 1933 године подигнута у част Генераловим саборцима из Башина који су свој живот дали за слободу Српског народа.

Основна ,четворогодишња школа „Милија Ракић“ у Башину, налази се на путу Паланка-Топола на свега 12 километара од Смедеревске Паланке. Школа у Башину почела је са радом сада већ далеке 1881 године у просторијама тадашње задруге у центру села са око 30 ђака. После десетак година рада на тој локацији школа се сели недалеко одателе у своју тадашњу нову зграду и ту наставља са радом и током ратова.Унутрашњост школе је такође уређена, промењени су подови,окречени зидови и комплетно уређено купатило и кухиња са својом пратећом опремом. Такође школа поседује и мини терен за фудбал и кошарку као и велико школско двориште које је редовним и посвећеним одржавањем наше теткице Јаце најлепше школско двориште у овом крају. Школу тренутно похађају 11 ђака а учитељице Мерима и Андријана се максимално труде да своје ђаке науче што боље.